Da l’ je to sudbina il’ ko zna šta li je

Crveno svetlo na semaforu. Ledena kiša. Poziv od sudije za prekršaje. Pucanje ogledala. Slana kafa. Zalepljena žvaka na novim farmerkama. Sudaranje sa nepoznatim prolaznikom. Ništa se ne dešava slučajno. Univerzum dodeljuje svakome onoliko koliko mu pripada.

Ne pokušavaj da ispraviš svoje kovrdže. Pobogu, one su deo tebe i čine da se razlikuješ. Nekome tvoja kosa baš takva odgovara, možda nekome kome još nisi pružio šansu… Hm, trebalo bi. Ti ne znaš ko je predodređen da se uklopi  u tvoj kalup i ko može da podnese prejak stisak tvoje ruke, prepoznajući u njemu ljubav,  a ne bol. Ako neko, kojim slučajem, ne uspe da zasladi  kafu po tvom ukusu, zanemari. Možda će uspeti da ti  zasladi život.

Postoji nešto što ljudi zovu sudbina. Moć koja kontroliše sve oko tebe i ne traži tvoje odobrenje za to. Stvari se dešavaju izvan tvoje volje, mada moraš priznati da ih ponekad dobro isplanira. Verovatno si se i ti pitao zašto ljudi koje ti želiš ne žele tebe. Ja verujem da je to opomena da ne pripadate istim svetovima. Ne slažem se sa onim da je to zbog toga što tebe čeka nešto bolje. Možda si ti loš za tu osobu i možda je ona ta koja zaslužuje bolje… Ali zadovoljstvo je veće kad pronađeš ono nesavršeno biće, koje je  baš zbog toga savršeno samo za tebe.

Sreća je kad imaš sposobnost da u jednoj osobi vidiš ono što drugi ne vide. Kada je voliš sa svim njenim manama, zato što je to ona. Sa kojom ćeš da ćutiš i pri tom da se savršeno razumeš. Za nju ti nisu potrebne reči, pogled je sasvim dovoljan za komunikaciju. Ako se potrudiš, primetićeš da ste previše stvoreni jedno za drugo, u stvari da ste previše jedno. Vaši prsti se savršeno uklapaju i teško razdvajaju… Valjda je to nešto što se zove poklon sudbine.

Sigurno imaš delić sebe u nekom drugom. Životna magija će vas spojiti, iako možda živite na različitim krajevima sveta ili na obalama različitih okeana. Tvoj zadatak je da prepoznaš tu osobu i da je ne puštaš. Nikada.

Vrlo lako ćeš naučiti da uživaš u njenom piskavom smehu i detinjastom ponašanju. Odvešćeš je na najviši vrh i pokušavati da joj dokažeš da je ceo svet samo njen. Uz nju ćeš zavoleti kokos, jesen, Mocarta, žutu boju, jorgovan. Zavolećeš apsolutno sve što ide uz nju. Uspeće da te očara, a da toga nećeš biti ni svestan. I tada ti definitivno nećeš moći da biraš, jer je sudbina već izabrala umesto tebe…

Ako si u svemu što je rečeno prepoznao nekoga ko je u tvojoj prošlosti, ne ustručavaj se da ga povratiš. Bitka sa vremenom je opasna igra i ljudi u njoj ne pobeđuju. Nikako ne možeš da vratiš vreme, ali možeš da uzmeš od vremena ono što ti pripada. Ono što je tvoje!

Život prebrzo prolazi da bi se ti premišljao koja košulja ima savršeniju kragnu i koja kravata ti bolje ide uz cipele. Tako je i sa ljudima. Nema smisla tražiti savršenu osobu, već onu sa kojom ćeš ti biti ti.

9 thoughts on “Da l’ je to sudbina il’ ko zna šta li je

  1. Znaš, uveren sam da je ovo tekst koji svako MORA da pročita. Ovo je za udžbenik o ljudskim odnosima, o životu…
    Eh, da sam ranije ovo pročitao, i da si ti ovo ranije objavila…
    Ali, ništa se ne dešava slučajno, zar ne?
    Super je tekst. Sjajan je.
    Hvala. 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s