Praviću se da nije o tebi

Plav je. Lepo se smeje. Kaže da mu je nos polomljen, ali ja to ne primećujem. Meni je savršen. Ima zelene oči. Uspela sam da vidim sebe u njima, ali samo na trenutak. Trepnuo je i nestala sam. Kao da sam se probudila. Opet sam budna sanjala pored njega. Krupan je. Neko bi rekao da je debeo. Meni je taman da se pored njega osećam sigurno i da ne mogu lako da pobegnem iz njegovog zagrljaja, mada nikad to ne bih ni pokušala. Ima glupe fore i loš smisao za humor. Ipak mi se i dalje sviđa. Plašim se da se ne navučem na njega. Možda već jesam! Gledam ga i srećna sam sto je pored mene. Ljubi me. Grebe me njegova brada. Guram ga od sebe. Nije zaljubljen, samo se pravi da jeste. Nema veze, meni je lepo. Sebična sam, znam. Opet ga grlim i nastavljam da uživam. Slušam ga kako diše i razmišljam kako bi bilo tužno da sutra ne bude tu.

Ljudska pamet je glupa, nevođena srcem

Volela bih da znam da ljudi iz moje prošlosti misle na mene, kao ja na njih. Toliko je reči potrošeno na te osobe da više ne znam ni šta bih im pisala. Uprkos tome, imam potrebu da ipak nešto kažem, nešto snažno, nešto što će odjeknuti u njihovim glavama. Kao da verujem da će ih te reči vratiti. Možda već danas, možda za par godina, meni je samo bitno da ih vrate.

Bože, koliko je ovo teško priznati. Pa nedostaješ mi. Šteta što sam kukavica, pa ti to nikada neću reći. Ne očekuj ni da ćeš čuti koliko te volim, iako bih sada vrištala o tome. Mogla bih da pričam o tebi celu noć, ceo april, ma celu večnost. I znaš šta? Ne bi mi dosadilo. Nikada!

Jedini slušalac bi mi bio Mesec. Ljudi su preveliki nevaljalci i zloće, da bi razumeli. Osudili bi me da sam samo još jedna budala u univerzumu, koja cmizdri zbog gluposti. Mada bi verovatno na kraju i sami priznali da ih je bar jednom neka glupost opametila.

Niko osim tebe ne bi mogao da razume moju ludost, uvrnute ideje, moj život. Niko! A ponekad se u svom vrtlogu nedostajanja uhvatim za telefon, onda se setim da više nemam prava da te zovnem, ni hrabrosti, ni obraza.  Sve to što smo gradili godinama, uspele su da unište prljave, grozne, odvratne reči. Vrag nek ih nosi…

A ne bi mi smetalo ni da samo ćutimo, tišina sa tobom ionako nikad nije bila neprijatna. Bio bi to odličan mamac da te zagrlim, da plačem na tvom ramenu, zauvek… Ni jedno rame nije udobno kao tvoje.

Nisam znala da su noći ovako crne. Da ovako umeju da bole. Valjda je došlo vreme da i ja shvatim da je noć najgora za nedostajanje, jer nema tvog glupog smeha da je prekine. Ova usamljenost me opominje da je neke greške ipak trebalo oprostiti. Prokletstvo je što se čovek osvesti tek kad ga stigne nemoć od ostatka sveta.

Ipak, želim da znaš da ćeš zauvek ostati moj mali đavolak, prkosnog osmeha i zaljubljenog pogleda. Pored tebe je život bio magija, zaista. Neverovatan je bio osećaj da mi dodiruješ srce, iako me samo držiš za ruku. Da prodireš u moje snove, dok samo koračamo ulicom. Značilo je da imam nekoga, za koga sam bila sigurna da će kad svi pobegnu, zbog prejake oluje, ostati tu da mi drži kišobran. A na kraju sam te sama oterala…

Osećam da mi fali deo mene, jer su ga neki ljudi odneli kada su otišli. I to ne znači da su oni surovi ili lopovi, to znači da sam ja bila dovoljno veliki čovek da se delom poklonim nekome za uspomenu… I na taj način, zauvek oslabila sebe.

Za rever ubodi sto ti drago, samo pri tom pazi na srce

Stojim na vetru uzasnog nedostajanja i pokusavam da se odrzim  da ne padenem. I nije taj vetar toliko jak, koliko sam ja slaba jer je deo mene ostao sa tobom. Cvrsto hvatam vazduh koji isparava iz mojih dlanova, pokusvam da stvorim iluziju da bar imam tvoju ruku. Ne vredi, srce ne mozes da zavaras da je tu neko ko nije. Previse je hladno bez tebe. Osecam da mi se cela koza jezi, valjda se previse navikla na tvoju toplinu zagrljaja. Ne mozes ni da pretpostavis koliko je jeziv osecaj kad se u snu okrenem na drugu sranu da bih te zagrlila, a onda shvatim da si previse daleko da bi bio stvaran pored mene. Zatvorim oci, zagrizem usnu I tesim se da cu te videti sutra, iako znam da necu.
Evo opet mi se prividja tvoje porcelansko lice I savrseni nosic. Ti sedis preko puta mene, ne progovaras. Samo se smeskas, onako stidljivo, kao malo dete. Komuniciramo pogledom I razumemo se vrlo dobro. Prilazim ti polako, na prstima, da se ne bih probudila I ucinila da ponovo nestanes. Uzimam tvoju ruku. Nasi prsti se savrseno uklapaju, deluje kao da se nikada nece razdvojiti. Poljubi me. Zadrzi tvoje usne na mojima, sve dok ne dodjes da me probudis i u stvarnosti budes pored mene.

Stojim na vetru uzasnog nedostajanja I pokusavam da se odrzim  da ne padenem. I nije taj vetar toliko jak, koliko sam ja salaba jer je deo mene ostao sa tobom. Cvrsto hvatam vazduh koji isparava iz mojih dlanova, pokusvam da stvorim iluziju da bar imam tvoju ruku. Ne vredi, srce ne mozes da zavaras da je tu, neko ko nije. Previse je hladno bez tebe. Osecam da mi se cela koza jezi, valjda se previse navikla na tvoju toplinu zagrljaja. Ne mozes ni da predpostavis koliko je jeziv osecaj kad se u snu okrenem na drugu sranu da bih te zagrlila, a onda shvatim da si previse daleko da bi bio stvaran pored mene. Zatvorim oci, zagrizem usnu I tesim se da cu te videti sutra, iako znam da necu. Evo opet mi se prividja tvoje porcelansko lice I savrseni nosic. Ti sedis preko puta mene, ne progovaras, samo se smeskas, onako stidljivo, kao malo dete. Komuniciramo pogledom I razumemo se vrlo dobro. Prilazim ti polako, na prstima, da se ne bih probudila I ucinila da ponovo nestanes. Uzimam tvoju ruku, nasi prsti se savrseno uklapaju, deluje kao da se nikada nece razdvojiti. Poljubi me I molim te, drzi tvoje usne na mojima sve dok ne budes spreman da dodjes da me probudis I da u stvarnosti budes pored mene.

Pismo cika Mrazu

Dragi, cika Mraze, ove godine nisam bila dobra, lagala sam, varala i pila mnogo vodke. Znam da ces i ovog puta pasti na moj sarm, pa vec unapred racunam da se nista od toga ne vazi. Necu da te lazem i da se pravim da mi treba nova Barbika ili novi automobil za onog indijanca Kena. Mislim da je vreme da porazgovaramo kao odrasli ljudi. Znas sta, zgadile su mi se barbike, pa te s toga molim da iste pogusis, onako slucajno dok budu peglale svoju grivu. Realno, ciko, mnogo plastike ima u ovom 21. veku, kako je krenulo unucicima cu praviti plasticne sarme. Ma ´ajde preko te plastike i moze nekako da se prekoraci, ali sto su glupe…e to ako zaobidjes, onda zajedno sa njima treba da se strpas u raketu i odletis u svemir. A sto se tice pomenutog ljaksea, Kena, daj nek se vec jednom zakuca u banderu, ne mogu vise da gledam kako propali pacer glumi frajera…i nije obavezno, ali je pozeljno, da mu pri tom udarcu poispadaju zubi, da ne zvace vise zvaku na svoj vilidzerski nacin.E sad da vidimo sta mi treba…hmmm…necu da budem skromna, jer je skromnost vrlina budale. Trebao bi mi jedan garderober, ne manji od 350 metara kvadratnih, i naravno, neka bude pun, podrazumeva se da ti sve finansiras. Vec 4 puta si me iskulirao za onu vilu na Havajima, pa sam shvatila da treba malo da smanjim kriterijum. Dakle, bice mi dovoljna jedna jahta, na ovom „nasem“ Jadranskom moru. A posto imam razumevanja za tvoju zauzetost, dajem ti fore do juna da skupis 20-ak Brazilskih crnaca. Da vidim dalje…aj budi ortak, majke ti? Slusaj plan: iz pouzdanih izvora znam kuda ce da prodje onaj moj bivsi nesrecnik sa onom njegovom konjastom. Ti samo treba tu slucajno da se nadjes i da im postavis nogu, ali tako da se njemu samo malo iskrivi nos, a ona neka se unakazi nacisto, ako uopste moze gore od trenutnog. Svesna sam da mnogo trazim, pa sam htela da ti olaksam posao i dam ti mogucnost da biras: Hoces li iz tih tvojih kocija da gadjas Turske producente ili Srpske domacice? Znas sta, 300 godina je bilo dovoljno, ta pokorenost mora jednom da se okonca. Sto setice ovih javnih licnosti, njih sve mozes da dzoknes na gomilu, ali se pobrini da pre toga dozive posebne tretmane. Ovog Bokija 16, ili kako vec, nagovori da zaviri malo bolje u svoj donji ves. Ceci objasni da, za promenu, moze da bude normalna bar 5 minuta. Potrudi se da uzmes iglu od Lukasa i da je das Karleusi, tu imas dve krtice jednim udarcem. A sto se tice one curke, Vendi, nateraj je da shvati da se ovde govori Srpski, a ne kravo-pilicarski jezik. Za politicare necu nista da ti pisem, sigurna sam da si i ti u nekoj stranci, pa da ne najebem bezveze. E, mogao bi malo paznju da obratis i na nauku, evo na primer, na namatemuatiku. Imam jos 3 dana da skinem 6kg i porastem 8cm, pa ti sad izracunaj koliko ti treba po jednom danu, da uspes da realizujes celokupan proces. To bi bilo to, nadam se da smo se ovog puta razumeli u potpunosti i da me neces izneveriti. A tebi za Novu godinu zelim ono najbitnije, da se za promenu presvuces i obrijes.

Samo za devojke :)

Koliko vas masta o ‘gospodinu Savrsenom’? Onaj perfekatan tip sa ubitacnim pogledom i ostrim umom. Znate sigurno da je on spreman da propusti tekmu da bi vam glumio nosaca u sopingu ili da odbije poziv ortaka na pivo, da bi vas odveo na romanticnu veceru ili bioskop. Nikad ne gresi,  zna gde je mesto prljavim carapama i sto je najvaznije, ne okrece se za zgodnom glupom plavusom. Nije mu bitna duzina vasih nogu, ni obim struka, usresredjen je samo na vas osmeh. Da li uopste da spominjem njegove neboplavne oci, privlacno izbacenu donju usnu i perfektno, perfektno celicno telo? Nikada nije izasao neobrijan i neukusno obucen, jasno mu je da pored vas ne moze da hoda u trenerci. Nikako nije klasicna ‘papuca’ i predaleko je od krvavookih siledzija. Sve sto radi je jednostavno bez greske. Njegov poljubac je kao Mocart kuglica-cokolada mu se topi sa usana, neodoljivi ukus pistacija i krckanje lesnika-koje vas vraca u stvarnost! Zabluda, drage moje! Takvog necete naci, bar ne u ovom zivotu, u ovom milenijumu i na ovoj planeti. Za njih je utakmica sveta stvar, a pivo ima bozansku moc. Pa koliko danasnji muskarci moraju ludi da budu, da bi odbili drinkovanje zbog nas? Helouuu!? Mi smo za njih samo obicne zene. Koga je briga za nase cipele, kapute, torbe, haljine, ogrlice, krznene prsluke, sesire… Jednostavno im je da budu jednostavni i dosadno da budu komplikovani…kao mi :). Ne trazite od njih da vas shvate, jer nece uspeti. Nikada nece shvati kakva je radost kad udjes u prodavnicu sa stiklama i kakva je tuga kad ti otpadne dugme sa sakoa. Zato mace, savetujem vam da se drzite zajedno. Ne dozvolite sebi da se cupate oko nekog zenskarosa, vec uhvatite jedna drugu za ruku i pravac na Martini.

Svuda pođi, u kafanu dođi

Hajmo sad svi-„Kafana je moja sudbina,ona me je sebi uzela…“Pored standardna tri prsta koja se dižu čim se uoči zelena lampica pored foto objektiva, brzinom koja je proporcionalna brzini uočavanja slobodnog mesta u GSP-u; Pored plastične kašičice u ustima, čije grickanje izgleda kao da su naišli na slepo crevo u istoj, koje bezuspešno satima pokušavaju da pregrizu; Pored preventivnog kvašenja pre ulaska u hladnu vodu na letovalištu, u cilju izbegavanja infarkta, koji će nas svakako kasnije stići zbog prevelikog konzumiranja prasetine; Srbe jos možete prepoznati i po cugu. Da rasčistimo na početku-mi smo nacija pijanaca, a ne alkoholičara. Dakle, nama ne treba lečenje, već mi lečimo-svoju napaćenu dušu.
-Kume, dobio sam sina, idemo u kafanu.
-Kume, ostavila me žena, idemo u kafnu.
-Kume, obesila mi se mačka, idemo u kafanu.
-Kume, spao mi crep, idemo u kafanu.
-Kume, crkla mi ringla, idemo u kafanu.
-Kume, progutao sam kliker, idemo u kafanu.
Mi ne biramo razlog, bitno je da se pije. Bilo sta, medovača, višnjovaca, šljivovica, viljamovka, ma moze i brlja. U ovom slučaju, ne postoji smena generacija, jedino što se smenjuju jesu čaše i flaše. Prvi kontakt sa alkoholom odigrava se u ranom detinjstvu, kad obicno očevi daju svom sinu prvi gutljaj piva. A mali se kasnije klima levo-desno i kao fol slučajno starije tete hvata gde ne treba. Zatim imamo devojčice od 12-13 godina, koje tripuju da od gutljaja vodke pomešane sa guaranom imaju 12 promila. Onda obično onako „pijane“ padaju u trans uz pesmu „Pristajem na sve samo kaži“, dok ih neki starkulja, ili ako vam draže fosil iz doba paleozoika, odmerava dok češlja svoju jareću bradicu. E sad krece ozbiljna priča. Sa 17-18 godina se oseća prva ljubav prema alkoholu, jer ti je baš on pomogao da ukapiraš da tvoj hrčak ume da govori ljudskim jezikom. I tako mortus pijan komuniciraš sa hrčkom i na kraju zaspiš pored kaveza. To je najbolja opcija koja može da te snadje. Znam ljude koji su se budili ispred svojih ulaznih vrata ili koji su pokušavali da iskoče kroz prozor, jer su mislili da imaju moci Spajdermena. Onda kreću studentska opijanja, dva dana si pijan, treći si letva i tako u krug. Obično se studenti zanesu sa onom jednom za tremu, pa se to na kraju završi tako sto se pojaviš na ispitu i kažeš profesoru da liči na tvog pokojnog dedu i naravno, padneš ispit. Bračna pijanstva su najkritičnija, jer su tanke granice izmedju pitanja da li će vam zapaliti strasti ili zapaliti stan. Kad muž shvati da njegova žena zapravo pije više od njega i da ne može da joj isprati tempo, onda odluči da se povuče, kao skotna ženka. Uhvati se za neku raspalu gajbu, koja ima više godina nego cela loza Nemanjica i uz pesmu „Neko vozi motor,neko vozi traktor, ja i moja mala motokultivator“ ispija zidarca ispred piljarnice sa „ortacima“ iz kraja. Tu već čitava karijera počinje da gubi svoj sjaj i postaje sve rđavija do poslednjeg dana. Ne! Ako si Srbin, ne smeš trezan da odeš na onaj svet. Svi koji su te poznavali, pobrinuće se da se i poslednji put napijes uz ono „Nek mu je laka crna zemlja“ i uz par prosutih kapi domaće rakije. I tako ti letiš i ne osećaš ništa (kao što je bilo i većinu tvog života) i sa nevericom odozgo posmatraš ove dole, koju su pijaniji nego na sahrani rođene tašte. A vrhunac svega je kad zapevaju „Ženi nam se Vukota“ a onda se od muke i sam prekrstiš i izvadiš rezervno unuče iz zadnjeg dzepa. I taman kad pomisliš da je tvoja karijera načisto propala, sretneš na nebu Disa, a on ti mrtav ‘ladan kaže- „Ne marim da pijem, al sam pijan često.“

Dobrodošli u Srbiju

Dobrodosli u Srbiju! Mesto na kome vi plaćate državi, umesto ona vama. Gde se umesto knjiga, kupuju diplome. Gde se ne zna ko je*e, a ko prima. Gde pametni kradu, a budale rade. Gde prave konjine možete videti u skupštini, a ne u zoološkom vrtu. Reč je o specifičnoj vrsti, koja ne dozvoljava da bude jahana, ali rado jaše! Glavna senzacija u Srbiji-jahanje naroda za neverovatnih 9.999,99 dinara! Ne smete propustiti ovu sjajnu ponudu! Ovde svi ljudi imaju tretman kao životinje i uspešno je pobijena teorija da je lav kralj životinja. Kod nas je to Vučić.  Stasit, prosed dečkić, od majke Vučice i oca Vučka. Sa stanovišta jednog laika, rekla bih da je njegova misija da ljudi rade za banane. Narodu pare ne trebaju, bitne su državne gaće. Banane su zdrave, pune kalijuma i magnezijuma, a i imaš potpuni doživljaj da si majmun.
Zanimljivo je još i da svi političari nose jedne velike, zajedničke gaće, koje neprestano pune go*nima. A kapiram da posle planiraju istim da nas bombaruju, kao Amerikanici 1999. Kažu da se nema za novi donji veš, a rezervni pojeli moljci. ŠOK! SKANDAL! Mira Marković, za koju se dugo verovalo da je knjiški moljac, ispostavilo se da je gaće-moljac. Izgrizla je čak četiri milijarde gaća, a zatim zbrisala u Rusiju. Ma sve su to isti paraziti i štetočine. Ja da se pitam, sve bih to na lomačku, kao Englezi Jovanku Orleanku.
A što se tiče Eu, ostao nam je samo još jedan preduslov da ispunimo-da svako izvadi po jedan bubreg. Jedva čekam da postanemo članice, pa onda konačno unija može da počne sa raspadanjem. Valjda to tako treba kod nas-sve naopačke. Da nije komično, bilo bi tragično…