Dragi neko

Ponekad se pitam da li vreme testira moje strpljenje ili me priprema za nešto što je već unapred upakovalo za mene. Pokušala sam na sve načine da budem srećna. Ne pričam o onoj vrsti sreće kada kupiš nove cipele, položiš ispit ili sretneš nekoga posle mnogo, mnogo godina. Prema mom viđenju sreća je malo drugačija. Ona počinje sa trenutkom i nastavlja se večno. U stvari-ne počinje sa trenutkom, već sa nekim.

Dragi neko, mislim da je tvoj sat pokvaren. Na mom je već odavno otkucalo da treba da se pojaviš. Bilo bi lepo da dođes, pre nego sto me neka emotivna hendikepiranost ne odvuče u svoju nedođiju u kojoj se trguje lažnim vrednostima. Potreban si mi. Potrebna mi je ljubav. Čekam da je doneseš. Požuri i ne smišljaj izgovore usput. Ljubav i izgovori nikada nisu išli zajedno. Kako ne razumeš? Jednostavno je-ili nekog voliš ili ne. Ili si povezan sa nekim ili ne. To što to tvoje kazaljke stoje ne opravdava te, jer sam ja došla po tebe čak i pre vremena. Nije mi bilo bitno da se sretnemo u zakazano vreme, nije mi čak bio problem ni da te čekam…ako ćes doći. Odluči se, ja sam još uvek tu.

Mislila sam da svaku osobu možeš napraviti savršenom za sebe, ako to želiš. Međutim, mnogo mi je trebalo da shvatim da u životu nije kao u vrticu-dobiješ parče plastelina i oblikuješ ga onako kako ti hoćeš. Zato sam naučila da ti se nadam. Ne znam koje su ti boje oči, kosa, koža. Ne znam koju vrstu muzike slušaš, ni da li ćeš sa mnom gledati romantične filmove. Ne znam koliko snažno grliš i držiš za ruku. Ali, umeću da te volim, obećavam.

Za rever ubodi sto ti drago, samo pri tom pazi na srce

Stojim na vetru uzasnog nedostajanja i pokusavam da se odrzim  da ne padenem. I nije taj vetar toliko jak, koliko sam ja slaba jer je deo mene ostao sa tobom. Cvrsto hvatam vazduh koji isparava iz mojih dlanova, pokusvam da stvorim iluziju da bar imam tvoju ruku. Ne vredi, srce ne mozes da zavaras da je tu neko ko nije. Previse je hladno bez tebe. Osecam da mi se cela koza jezi, valjda se previse navikla na tvoju toplinu zagrljaja. Ne mozes ni da pretpostavis koliko je jeziv osecaj kad se u snu okrenem na drugu sranu da bih te zagrlila, a onda shvatim da si previse daleko da bi bio stvaran pored mene. Zatvorim oci, zagrizem usnu I tesim se da cu te videti sutra, iako znam da necu.
Evo opet mi se prividja tvoje porcelansko lice I savrseni nosic. Ti sedis preko puta mene, ne progovaras. Samo se smeskas, onako stidljivo, kao malo dete. Komuniciramo pogledom I razumemo se vrlo dobro. Prilazim ti polako, na prstima, da se ne bih probudila I ucinila da ponovo nestanes. Uzimam tvoju ruku. Nasi prsti se savrseno uklapaju, deluje kao da se nikada nece razdvojiti. Poljubi me. Zadrzi tvoje usne na mojima, sve dok ne dodjes da me probudis i u stvarnosti budes pored mene.

Stojim na vetru uzasnog nedostajanja I pokusavam da se odrzim  da ne padenem. I nije taj vetar toliko jak, koliko sam ja salaba jer je deo mene ostao sa tobom. Cvrsto hvatam vazduh koji isparava iz mojih dlanova, pokusvam da stvorim iluziju da bar imam tvoju ruku. Ne vredi, srce ne mozes da zavaras da je tu, neko ko nije. Previse je hladno bez tebe. Osecam da mi se cela koza jezi, valjda se previse navikla na tvoju toplinu zagrljaja. Ne mozes ni da predpostavis koliko je jeziv osecaj kad se u snu okrenem na drugu sranu da bih te zagrlila, a onda shvatim da si previse daleko da bi bio stvaran pored mene. Zatvorim oci, zagrizem usnu I tesim se da cu te videti sutra, iako znam da necu. Evo opet mi se prividja tvoje porcelansko lice I savrseni nosic. Ti sedis preko puta mene, ne progovaras, samo se smeskas, onako stidljivo, kao malo dete. Komuniciramo pogledom I razumemo se vrlo dobro. Prilazim ti polako, na prstima, da se ne bih probudila I ucinila da ponovo nestanes. Uzimam tvoju ruku, nasi prsti se savrseno uklapaju, deluje kao da se nikada nece razdvojiti. Poljubi me I molim te, drzi tvoje usne na mojima sve dok ne budes spreman da dodjes da me probudis I da u stvarnosti budes pored mene.